|
|
|
|
|
 |
|
Samarićanin na bojnom polju
24. juna 1859. godine, nedaleko od Solferina, malenog mesta na severu Italije sukobile su se austrijske vojne jedinice
sa savezničkom francusko - italijanskom vojskom. Vodila se poslednja bitka za nezavisnost posle koje su austrijanci
proterani sa severa Italije; francuski car Napoleon pritekao je Italiji u pomoć. Krvava bitka koja je trajala 15 sati
ostavila je za sobom 40 000 ranjenih koji su umirali na bojnom polju.
Pomoć nije pružena ranjenicima
Sanitetske službe neznajući da je bitka započela bile su daleko od ovog prizora.
Svega nekoliko lekara koji su se zatekli, trudili su se da sa neznatnim sredstvima kojima su
raspolagali pruže pomoc ranjenicima, ali za vecinu njih spasa nije bilo.
Mladi trgovac iz Ženeve
Mladi trgovac iz Ženeve koji se zatekao u blizini bojnog polja, odeven u elegantno belo odelo bio je svedok
strahovitog prizora. Zvao se Anri Dinan, imao je 31 godinu i bio je vođen iznenadnim nagonom da pruži pomoć
svima u nevolji.
"Tuti Frateli"
Anri Dinan im tada povika "Tutti fratelli", "Svi smo braća!" I svojim gromkim pozivom, uspeo je da slomi otpor
i da otvori srca tih muškaraca i žena. Postepeno, dobra volja i entuzijazam trijumfuju. Ranjenici su odvedeni
daleko od bojnog polja, u crkve i privatne kuće, gde im je stanovništvo svim srcem pružilo pomoć.
Istorijat i ciljevi
Mnoge su bitke bile i prošle, ali ova je ostavila veliki trag u razvoju humanitarne aktivnosti čovečanstva zato
što je Henry Dunant 1862. godine objavio knjigu Sećanja na Solferino u kojoj je opisao ono što je video, odnosno,
samu bitku, ne samo kao herojski čin, nego kao ljudsku klanicu, i ono što je potom uradio, improvizovanu veliku
humanitarnu akciju pružanja pomoći ranjenima svih zaraćenih i odziv stanovništva. Na kraju, u trećem delu knjige,
za pokret najvažnijem, predložio je da se u svim zemljama obrazuju komiteti za pomoć ranjenicima, koji će u vreme
mira da se pripremaju, obučavaju i snadbevaju potrebnim materijalom, a u slučaju rata da rade na pružanju pomoći
ovim žrtvama rata. Knjiga je imala veliki odjek u javnosti. U Ženevi je februara 1863. godine obrazovan Odbor od
pet članova sa zadatkom da sprovede u život ideje iznete u knjizi Dunanta, koji je i sam bio jedan od pet članova.
Akcija je brzo urodila plodom. Već 26. oktobra 1863. godine sastala se u Ženevi medjunarodna konferencija, koja je
29. oktobra donela zaključke, bitne za Pokret: u svim zemljama stvaraju se odbori, koji će u vreme rata pružati
pomoć vojnom sanitetu, a u vreme mira će se obučiti i pripremiti materijal potreban za delovanje u vreme rata.
Odbori će imati sekcije u celoj zemlji, ali će postojati centralni upravni odbor. Odbori će raditi u saglasnosti
sa vlastima. Članovi će nositi znak: crveni krst na belom polju. Odbori se mogu sastajati na međunarodnim susretima.
Vezu među njima održavaće Ženevski Odbor petorice.
Tako je 29. oktobra 1863. godine održana Konferencija koja je osnovala novi Pokret. On je počeo brzo da se razvija i
stvorena je organizacija jedinstvena po svojim ciljevima, zadacima i načinu rada. Konferencija je, pored toga,
preporučila da države proklamuju neutralnost sanitetskih jedinica i osoblja, to je postao osnov za zaključenje prve
Ženevske konvencije o zaštiti ranjenika u ratu. Konvencija, u skladu sa tim preporukama, zaključena je već 22.
avgusta 1864. godine.
|
 |
|
|
|
|
